U celom svetu danas se obeležava Dan planete Zemlje. Mentalnom gumicom brišite sve reči koje zagađuju sredinu, a vodite računa šta izgovarate i kako to utiče na okolinu. Svi smo odgovorni.
Kada je u pitanju carstvo reči, nema vladara, pa samim tim teško je govoriti o najpoznatijim, najpopularnijim ili najviše korišćenim rečima. Ali igra reči je upravo zanimljiva jer u njoj učestvuju svi, a vreme je ključni igrač.
Da li život utiče na reči ili reči imaju uticaja na život, pitanje je sad!
Alan Metkalf, stručnjak za istoriju i značenje reči tvrdi da je skraćenica OK najčešće izgovorena i otkucana reč na planeti.
Prvi put je upotrebljena 1839. godine, u američkim novinama “Boston mornin post” i predstavlja skraćenicu od izraza “all correct”.
U komunikaciji će gotovo svaka osoba u bilo kom delu sveta umeti da protumači šta ste hteli da kažete upotrebom skraćenice OK, bez obzira na jezik koji koristite.
Sa pojavom pandemije izazvane koronavirusom, ništa više nije OK. Kao da je i ova reč “zaključana” na određeno vreme, a niko ne zna kada će ponovo biti “sve u redu”.
Prema Kolinsovom rečniku, popularnost u 2020.godini preuzela je engleska reč “lockdown” koja znači zatvaranje, zaključavanje, blokadu, izolaciju. Istovremeno, Oksfordski rečnik koji je tokom dvadeset prethodnih godina uvek proglašavao “reč godine”, za 2020.godinu je, po prvi put, izabrao više reči, među kojima su LOCKDOWN i COVID-19, uz napomenu da su to “reči godine u godini bez presedana“.
U Kini je reč JI koja znači “pandemija” izabrana za reč 2020. godine.
Nije mi namera da vršim stručnu analizu niti da proučavam najpopularnije i najčešće korišćene reči, već samo da skrenem pažnju na neka zapažanja.
Očigledno da je zaraza koronavirusom uticala na komunikaciju u celom svetu.
Kao što je korona zarazna, duboko verujem da se dobrota može širiti poput zaraze.
A treba je podsticati. Nema “velikih” i ”malih” dobrih dela. Dobrota ima razne pojavne oblike, ali samo jednu veličinu koja se može smestiti u reč ljubav. A ona u sebi zapravo sadrži bezgraničnost.
Ne treba zaboraviti ni reči na koje je ukazivao Patrijarh Pavle “Mudrost bez dobrote prelazi u zloću, a bezazlenost bez mudrosti prelazi u glupost”.
Volela bih da toliko često imamo razloga da upotrebljavamo reč “dobrota” da zarazi celu Srbiju i postane reč 2021.godine. Uopšte nije važno ko će je proglasiti. Važno je da u vremenu koje je pred nama svaki čovek pomisli da jednostavno može nešto korisno da uradi za druge i da ne zaboravi koliko je to dobar osećaj.
Jer kao što je rekao Duško Radović “Odvikli smo se od dobrote. Ne razumemo zašto nam neko nešto čini ako ne traži nikakvu protivuslugu. Dobrota se ne može vratiti, jer se ne daje. Dobri ljudi su dobri zbog sebe, a ne zbog drugih.”
Ne znam da li bi češća upotreba reči „dobrota“ direktno uticala na smanjenje zagađenosti na našoj planeti, ali sam sasvim sigurna da bi naredni Dan planete Zemlje proslavljali kao srećniji ljudi. Vredi pokušati.